Врх АБА лиге био је ван Звездиног окриља само годину дана. Јанис Сферопулос не само да је вратиo тамо, већ је то урадио на начин који се никада раније није догодио на мечевима између Црвене звезде и Партизана. Са метлом 3-0, у сенци озбиљног инцидента и дивљачког понашања Џејмса Нанелија, Звезда је показала да је супериорна трећи пут узастопно.
Или шести пут, да будемо широке руке и додамо сусрете из Евролиге, Купа и лигашког дела регионалног такмичења. Од почетка до краја Звезда је имала игру и дешавања на терену под својом контролом, дозволивши ривалу који се пред својим навијачима бори за голи живот да буде у вођству тек десет секунди, и крстари тако до победе 82:76.
Грчки стручњак постао је тако први странац на клупи једног тима који је освојио регионално такмичење. Да ли је почетак његовог мандата у црвено-белом могао да наговести овако нешто? Тешко. Бивши тренер Олимпијакоса дошао је у Београд у последњим недељама октобра, пошто је такмичарска сезона већ била почела, на већ формирану екипу која се очевидно не уклапа у његове афинитете. Није ту било простора за “медени месец” пошто је морао да се већ у раним данима по прихватању посла суочи са два вечита дербија. Мада га је у дебитантском вечитом дербију, оном у оквиру Евролиге, без победе оставила само Звездина суицидна склоност, било је довољно да јавност подиже обрве и пита се је ли одлука о смени тренера била преурањена и је ли он тај који може да донесе промене.
Међутим, ако кренемо узводно од јучерешњег па све до првог обраћања Јаниса Сферопулоса са места тренера Црвене звезде, наћи ћемо неке лајтмотиве као што су међусобно поверење, вера у процес, борба, одбрана, колектив.
“Овај трофеј долази после веома тешке сезоне са много повреда, никада нисмо имали пун ростер, стално смо мењали хемију тима, али смо на крају нашли начин како да играмо заједно. Пехар припада свима, прво играчима, онда стручном штабу, менаџменту, па навијачима, али посебна посвета иде повређеном Николи Топићу и Стефану Лазаревићу који вечерас није могао да буде са нама”
Јанис Сферопулос је радник број један у овој ери АБА лиге и Црвене звезде, при чему не мислимо овде да је његова Звезда приказала највиши ниво квалитета у односу на неке претходнике на клупи. Међутим, његов посао је био утолико сложенији и захтевнији јер концепт екипе одудара од његових тренерских постулата. Морао је да цеди суву дреновину не би ли пронашао минимум употребне вредности, и то у условима када је екипа била испресецана повредама и остављена на цедилу одласком пројектованог првог плејмејкера.
Личило је то на мукотрпан посао. Морао је да бира да одустане од евролигашких амбиција, па је Црвена звезда изгледала као рекреативац у такмичењу који не поштује ни себе ни спорт. Неки играчи добијали су и превелику поштеду, не би ли се што више учували за период сезоне у којем се укрштају копља. У многим случајевима се ни навијачима ово није свидело, јер рецимо Звезда није остварила ниједну победу у Евролиги без Милоша Теодосића, али оно што се десило – десило се. На крају се све дешава у животу из неког разлога.
У његовим рукама, Звезда је нашла свој ред, профил и свој пут. Кад је на крају требало, приказано је нешто што је имало почетак + средину + крај. Показао је још једном оно по чему је познат – по својој способности да извуче најбоље из сваког играча, подстичући их да надмаше своје границе и континуирано се развијају. Игра Звезде је имала главу и реп, није се распала ни у једном моменту, иако је у првој утакмици финалне серије било знакова велике нервозе.
У томе се очитава и ментална снага тима који је успео да превазиђе такве моменте подрхтавања. Таква снага је сигурно и кад се екипа разрачуна са серијом од 11 везаних пораза у финалима на гостујућим теренима. Заправо, било је то први пут да један домаћин АБА финалног меча не победи после 26 утакмица које су протицале у знацима тимова који имају публику уз себе.
“Када сам дошао, играли смо два пута у кратком времену са Партизаном и изгубили зато што је било превише рано, али сада сам рекао играчима да смо много спремнији да играмо у гостима против њих. Није лако освојити титулу на гостујућем терену, поносан сам на играче и клањам им се због тога”
Описивајући га, Небојша Човић га је једном приликом окарактерисао као човека који “ствара другачију емпатију”. Заиста, показао је да уме да влада различитим структурама личности и карактерима. Уз то, увек је заузимао пријатељски став према својим играчима. Након тесне утакмице против СЦ Дербија у Београду, окупио је играче на центру терена и одржао им говор из којег је покушао да исцрпи реакцију за наставак такмичењима. Када су после те утакмице навијачи отписивали сваку шансу да ће, на основу приказаног, Звезда имати реалну могућност да се бори за трофеј равноправно, Јанис Сферопулос је казао да се “Показало да наши играчи одбијају да изгубе и да се боре до краја. Честитам им на томе. Идемо даље”.
И друге ситуације показују његову приврженост тимском духу – објављени видео снимци ускршње честитке, говора из свлачионице, прославе АБА титуле на терену Арене, па до оног последњег на којем му играчи у ресторану певају “We’re do”. У све време његовог боравка у Црвеној звезди показао је господске манире, није допуштао себи да омаловажава друге или излази ван граница спортског.
На крају, заслужено крунисање новог регионалног првака који ће имати задатак да још одбрани наслов националног шампиона до краја сезоне.
Додајте коментар