На отварању реформисане и престижне Лиге шампиона, Црвена звезда ће на свом стадиону дочекати португалског и европског великана. Tитуларни клуб из „земље морепловаца“, Бенфика, биће први од укупно осам ривала Црвене звезде у лигашкој фази елитног такмичења.
Орлови из Лисабона имају једну од најбогатијих историја фудбалских клубова на европском тлу, са прегршт домаћих трофеја, две узастопне освојене Лиге шампиона, уз пет одиграних финала. Овако садржајна прошлост није могла да заобиђе Црвену звезду на том путу, са којом се Бенфика већ састајала. Симболчно, први сусрет између два клуба одигран је управо на дан 19. септембра када ће се играти и надолазећи меч. Те 1984. године у оквиру Купа европских шампиона, славила је Црвена звезда са 3:2, захваљујући хет-трику Рајка Јањанина. Утакмица је одиграна на Маракани и почела је у нешто ранијем термину од 16 часова и 30 минута. Иако је Бенфика на полувремену водила са 2:0, Црвена звезда је успела да преокрене резултат у своју корист. Јањанин је прво реализовао пенал у 57. минуту, а затим је у 77. минуту изједначио, такође са пенала. Коначан резултат поставио је само минут касније, комплетирајући свој хет-трик. Реванш по бољем памте Португалци који су победом 2:0 отишли у осмину финала.
Златно доба клуба било је током 1960-их година под вођством легендарног тренера Беле Гутмана, када су освојене две Лиге шампиона. У новије време, клуб је доживео ренесансу када је у периоду 2014-2017 освојено четири везаних титула, што је највећи клупски низ.
Међутим, после 2017. године, Бенфика је доживела низ промена које су утицале на њену доминацију у португалском фудбалу. Продаја кључних играча, као што су Едерсон који је отишао у Манчестер сити, Виктор Линделоф у Манчестер јунајтед и Нелсон Семедо у Барселону, оставила је велику празнину у тиму. Ове продаје су биле део стратегије управљања дугом клуба, али су такође ослабиле екипу на терену. Истовремено, клуб је доживео и промене у менаџменту, што је додатно утицало на стабилност и континуитет. У сезони 2017/18, Бенфика је завршила на другом месту у лиги, иза Порта, и била је рано елиминисана из купа, док је у Лиги шампиона завршила без освојеног бода у групној фази, што је била њихова најгора кампања у историји такмичења. Ови резултати су били знак да клуб више није у стању да одржи исти ниво успеха као у претходним годинама.
Бенфика је један од највећих клубова у Португалу, у то нема сумње, али када је клуб тражио тренера у лето 2022. године, тим је пролазио кроз тежак период, заостајући за Портом и Спортингом у три сушне сезоне. Роџер Шмит је преузео Бенфику на почетку сезоне 2022/23. као нови тренер, заменивши Нелсона Верисима након разочаравајуће сезоне коју је завршио као трећи у лиги са заостатком од 17 бодова од врха.
Иако је дочекан са скептицизмом, Роџер Шмит и његов тим су максимално искористили своју прву сезону, доневши клубу титулу први пут после четири године откако је Бруно Лаж отишао, као и пласман у четвртфинале Лиге шампиона. У дебитантској сезони изгубио је свега 5 од 55 утакмица на којима је предводио тим. Међутим, сезона 2023/24. се показала мало проблематичнијом. Љути градски ривал, Спортинг, врати се на врх остављајући Бенфику у заостатку од 10 бодова. У Лиги шампиона, Бенфика није успела да прође групну фазу и тако се преселила у Лигу Европе, али је чак и тамо разочарала и елиминисана од стране Олимпика из Марсеја.
Роџера Шмита је подржавала цела управа Бенфике, али након прилично осредњег почетка актуелне сезоне, Бенфика је повукла окидач заменила га бившим тренером Бруном Лажом.
Током целе своје каријере, Шмит је користио хибридну формацију 4-4-2/4-2-3-1 са трансформацијом у 4-4-1-1. Током свог мандата у Бенфици, користио је искључиво ову формацију, баш као и у прве четири утакмице ове сезоне.
Шмит је морао да се носи са великом продајом током свог мандата: непосредно пре него што је постао главни тренер, клуб је продао суперзвезду нападача Нуњеза, Енцо Фернандез је напустио Бенфику после само пола сезоне, Алехандро Грималдо је напустио клуб као слободан играч, а продукт омладинске школе Гонсалу Рамош је отишао у ПСЖ прошлог лета.
Пројектована стартна постава за ову сезону била је: Трубин – Бах, Томаш Араухо, Антонио Силва, Бесте – Флорентино, Бариеро – Жоао Марио, Престијани, Аурснес – Павлидис.
Пак, Јан-Никлас Бесте се повредио, а Алваро Карерас је гурнут у првих једанаест на позицији левог бека. Искусни Николас Отаменди је заузео место штопера уместо Арауха у последње две утакмице. Као и Бесте, и Аурснес се повредио и заменио га је Анхел ди Марија. И коначно, капитен Жоао Марио је напустио клуб, а заменио га је у стартних једанаест Оркун Кокчу.
Приметно је да је Бенфика променила своју трансфер-политику и клупски идентитет који се фокусирао на довођење младих и неафирмисаних потенцијала. Клуб се овог лета одлучио за играче који имају искуства у европском фудбалу. Њихов фокус се померио са Јужне Америке на играче из етаблираних лига, попут немачке Бундеслиге, енглеске Премијер лиге или турске Супер лиге.
Један од приоритета клуба је био појачање напада, јер након што су изгубили Рамоша, Рафу, Жоаа Марија и Давида Нереса у периоду од 12 месеци, имали су великих проблема са тим делом тима. Да би остварила овај циљ, Бенфика је овог лета извршила неколико трансфера, укључујући Зекија Амдунија (позајмица са опцијом куповине од Барнлија), активирала опцију куповине за Бењамина Ролхејсера и потписала Керема Атуркоглуа из Галатасараја.
Најважнији потпис за њихов напад је нови нападач, Вангелис Павлидис, плаћен АЗ Алкмару 18 милиона евра. Грк има сјајне индивидуалне бројке иза себе – 81% добијених ваздушних дуела, велико учешће у кључним одигравањима и висок проценат успешности дриблинга.
Ако се осврнемо на последњу годину и по за Бенфику и Роџера Шмита, много се причало о томе да је њихов тимски рад њихова највећа снага, али је и даље постојао један кључни играч за њих: Жоао Невеш. Он је био део неизоставни део тандема са Флорентином у овом временском периоду и иако ће можда напунити тек 20 година крајем септембра, ради се о супер класи. На несрећу Бенфике, његове таленте су препознали многи европски великани и на крају је Невеш одлучио да напусти клуб и упути се ка Паризу. Није било начина да Бенфика замени квалитет који је Жоао Невеш био у стању да пружи прошле сезоне и на крају, Бенфика је одлучила да потпише Леандра Бареира из Мајнца.
Нажалост, Бареиру недостаје способност проигравања коју је пружио Невеш. Иако је он дефинитивно надоградња у смислу темпа, интензитета и способности у ваздуху, напредна статистика показује да Бареиро не достиже више од 21. дела онога што је пружао Невеш ни у једној статистици из категорије поседа. Ово само показује да се он неизмерно мучи са лоптом, а пратиоци Бундеслиге знају да му је највећа снага игра иза лопте, док његовој игри у проигравању и укупним пасовима недостаје финоћа. Ово је био велики неуспех за Бенфику овог лета која се још увек бори да пронађе константност у додавањима на средини терена.
Све ово одражава се на убојитост португалнског великана. Иако се Бенфика не мучи са стварањем шутева, већина њихових шанси су у најбољем случају полуприлике. Што у отпочињању напада, што на крилима нападачког деловања, Бенфика често воли да користи формацију „дијаманта“. Напади најчешће иду по десној нападачкој страни и у тим ситуацијама штопер Араухо креће напред, а Флорентино се враћа уназад да би покрио простор иза њега. Међутим, играчи Бенфике, пре свега крила, не улазе у најважнија подручја у центру терена и не стварју добре прилике за прилаз голу јер је у противничким шеснаестерцима једино одсечени Павлидис. У тим ситуацијама делује да фудбалери Бенфике немају јасну представу шта треба да раде са и без лопте.
Роџер Шмит није успео да оријентише своје играче и клуб се окренуо Лажу у нади да ће преокренути ствари.
На Стадион светлости у Лисабону враћа се човек којег је Бенфика раније отпустила након годину и по проведеног времена на клупи јер је „играо досадан фудбал“. На повратничком дебију остварио је победу против Санта Кларе (4-1), уз две промене у старној постави. Уврстио је у тим Керема Атуркоглуа, ослонивши се на његов индивидуални квалитет како би се напад убрзао. Бариеро који успорава игру је пребачен на клупу, а Ролхејсер је добио поверење од старта иако је ког претходног тренера одиграо свега 19 минута фудбала.
Бруно Лаж ће имати задатак да трансформише Шмитово наслеђе у оно што се уклапа у ДНК славног клуба. Немац кроз каријеру није био велики љубитељ поседа, већ директног фудбала што га је и препоручило за Ред Булов систем. Ипак, у клубу какав је Бенфика где се тежи доминацији, траже се другачије ствари. Ако је био успешан „ватрогасац“ у својој првој сезони, показао је да не може да створи одржив систем каквом су склони афинитети на да Лужу.
На поменутој утакмици приметило се да се полако напуштају Шмитови постулати игре. У недостатку времена, Бруно Лаж је био принуђен да се ослони на индивидуализам својих играча. На то ће моћи да рачуна Црвена звезда, пре свега на то да ће се лопта дистрибуирати за ди Марију који не бежи од иницијативе и веома је опасан у дриблингу и код убацивања.
Црвена звезда ће поставити себи задатак да се надмеће са екипом која је још увек у трагању за својим системом и која је још увек непознаница. У тим околностима, могла би да евентуалним изненађењем сруши илузије да је тренер једино што не ваља у редовима португалског великана. Онда би једна страна могла да говори о промашеној сезони, а да друга прича о симболици датума 19. септембар, добрим појачањима и о још једном ефекту Маракане.
Додајте коментар